О књизи: 2015 / Евер, Понекад су ова писма све што ми помаже да преживим још једну недељу. Чак и ако пишете о свакојаким глупостима, ни о чему битном, оне су ми важне. Грампс је добро и уживам у раду на ранчу. Али... ја сам усамљена. Осећам се изоловано, као да сам нико, као да нигде нема места за мене. Као да сам овде док се нешто не догоди. Не знам ни шта желим да радим са својим животом. Али ваша писма... чине да се осећам повезан са нечим, са неким. Када смо се први пут срели, заљубио сам се у тебе. Мислио сам да си лепа. Тако лепа. Било је тешко размишљати о било чему другом. Онда се камп завршио и више се нисмо срели, а сада су од тебе остала само ова писма. Проклетство, управо сам ти рекао да сам се заљубио у тебе. Заљубио се. У ПРОШЛОМ времену. Не знам више шта је. Љубав преко преписке? Љубав као у књигама? Ово је глупо. Извините. Само сам себи поставио правило да никада не бацам оно што напишем и увек шаљем, стварно надајући се да вас то неће уплашити. И ја сам тебе сањао. Исто. Заједно смо у мраку. Само ми. И било је то, као што сте рекли, као сећање које се претворило у сан, али то је било сећање на нешто што се никада није догодило, само у сну је било тако стварно, па чак и више, не знам, тачније од све што сам икада осетио у животу или у сну. Питам се шта значи да смо обоје имали исти сан. Можда ништа, можда све. Можда можете рећи?